> Galerija > Intervju
U HAOSU SVETIH MAŠINA
Intervju: Đosi Malis
Đosi Malis
Bendito Machine je, nema sumnje, jedan od najapartnijih animiranih univerzuma, iza koga stoji grafički dizajner, ilustrator i animator iz Španije, Đosi Malis. U svom studiju Zumbakamera u Palma de Majorci on kreira taj apsurdni i kontradiktorni svet neobičnih mehanizama, gradeći kompleksnu priču punu iznenađujućih preokreta. Đosijev boravak na festivalu animiranog filma Animanima 2019 u Čačku bio je i prilika za razgovor o neobilnom šestodelnom serijalu.


Ko je ili šta je Bendito Machine?

Bendito Machine je atipična animirana serija o humanoidnoj vrsti i njenom odnosu sa mašinama, uopšteno tehnologijom, i njenim najčudnijim porivima i strahovima. Svaka sličnost sa realnošću je čista slučajnost.

Kako ste došli do ovog naslova?

Bendito na španskom znači blagosloven, sveti. Tragao sam za naslovom koji je sposoban da obuhvati mističnu slavu tehnologije i njenih korisnika. Prevod bi, dakle, bio sveta mašina, ali sam hteo i da se poigram sa dva jezika, pa je rezultat naslov na “spenglišu”.

Bendito svet sačinjen je od dvodimezionalnih crnih kontura. Kako ste se odlučili za ovaj grafički stil?

Do trenutka kada sam počeo da razvijam ideju za prvi kratki film iz serije, već sam eksperimentisao sa animacijom silueta. U to vreme sam bio vrlo zaintrigiran radovima Lote Vajninger i Mišela Osloa, čiji su filmovi sa siluetama imali veliki uticaj da odaberem ovaj stil. Uz to, ortkrio sam i knjigu ikonografije Anda i došao do ideje očuvanja drevnih basni kroz pozorište senki u digitalnoj eri. To je grafički izvor koji me je kao dizajnera uvek očaravao vizualnom snagom; kontrast između crnog i boje je veoma snažan.

Bendito na svoj način, ironično, uz obilje crnog humora, pa i satire, odslikava našu civilizaciju. Čini se da su konflikt i (samo)destrukcija ključne reči?

Definitivno. Mi smo civilizacija mnogih svetlosti i senki. Nažalost više senki nego bilo čega drugog. Kreirali smo sistem u kome svi moramo da preživimo sledeći ista pravila, igrajući se tehnologijom koja nas menja brzinom svetlosti. Sve izgeda vrlo lepo i zabavno, ali u stvarnosti naša prirodna tendencija skreće ka destrukciji. Grabimo napred u evolutivnom procesu, sećajući se grešaka i strahota mahom destruktivnh događaja koji su oblikovali našu civilizaciju. Fascinira me svaki pokušaj da razumem unutrašnje borbe čoveka koji se trudi da obuzda svoje strahove, da vidim kako napredujemo ka budućnosti, koja je uvek nesigurna, jer znamo koje su opasnosti koje smo sami već stvorili, i duboko u srcu znamo da sve može otići dođavola za samo nekoliko sekundi. Kroz Bendito Machine ja pokušavam da isteram neke od tih strahova, zajedno sa opsesijom tehnološke zavisnosti, ali sa dobrom dozom crne komedije, razume se.


Bendito Machine IV

Jeste li od početka imali u vidu veći broj nastavaka ove priče? Ili su se jednostavno, posle prvog dela, važne teme nametale same po sebi?

U početku, moj plan je bio da ispričam samo jednu priču, o večnom moj-bog-je-bolji-od-tvog konfliktu. Rezultat tog filma, njegovo putešestvije po festivalima, priznanja koje je dobio, sve to me je ohrabrilo da nastavim sa razvijanjem više priča koje sam pohranjivao u fioku. Na kraju sam odlučio da nastavim da pravim kratke filmove u okviru ovog univerzuma, ali bez ikakvog plana, tek samo da se bavim ovim pričama u slobodno vreme, malo po malo, i sa izvorima koji su mi u tom trenutku bili na raspolaganju. Ideja da napravim konvencionalnu seriju me uopšte nije privlačila, zato je bilo potrebno toliko godina da se završi ovih šest kratkih filmova.

Sve aparature i mehanizmi imaju izraziti neobičan, „organičan“ izgled?

Mnogi od njih, ali to je nešto što ja pokušavam da naglasim. Kad sam bio dete, jedna od stvari u kojoj sam najviše uživao bile su školske posete raznim fabrikama. Bio sam opčinjen mogućnošću mašina da rade mnoštvo stvari. Ovo me je oduvek fasciniralo i verujem da vremenom, posmatrajući svet koji nas okružuje, uopšte nije teško zaključiti da smo glavna odrednica u tehnološkom razvoju zapravo mi sami i priroda oko nas. S jedne strane, mašine koje koristimo u nekoj oblasti, kreirane su da bi se prilagodile našoj veličini, veličini naših udova, uglavnom prstiju, i mi smo ti koji kontrolišu te naprave. Na primer, fabrika automobila je festival mehaničkih ruku, a spisak mašina prilagođenih našim mogućnostima je ogroman. Robotika, da se zadržimo samo na tome, je naša namera da se umnožimo na veštački način do maksimalnog nivoa. Mi smo vrsta koja je u ranim stadijumima biotehnološke sudbine, u evolucionom smislu mi smo na putu integrisanja sa mašinama.

U drugom nastavku čudesan napitak ljude baca u trans i stvara zavisnost. Neskrivena aluzija na koka-kolu. Takođe, Jedan od likova nosi kapu čiji profil podseća na uši Mikija Mausa. Neomitovi su sastavni deo neokolonijalizma?

Simboli modernog vremena dominantno su logotipi globalnih kompanija, usluga ili brendova, a u poslednje vreme i emotikoni. Mi smo sposobni da memorišemo simbole brendova koje konzumiramo i to je očigledno vrlo jak grafički izvor za naraciju fantastičkih pripovesti o vrstama poput naše. Moj pristup se sastojao u tome da dam jedan primitivni šmek seriji, ne ostavljajući po strani univerzalne reference koje svako može da prepozna. Mada u seriji ima I dosta prikrivene predačke simbologije, ljudima je lakše da prepoznaju moderne ikone ili slike koje se pojavljuju kroz seriju, a uveliko su deo naših života.


Bendito Machine V

Bendito kritički govori i o religiji. U trećem delu dolazak idola u obliku televizijske kutije u nespremnu civilizaciju izaziva njen raspad. Neskrivena aluzija na današnji moć i uticaj medija?

Da, ja smatram da biblijske refence, posebno iz Starog Zaveta, imaju dosta narativnog potencijala. U pomenutoj epizodi, ideja je bila da se razvije priča zasnovana na božjim zapovestima, aludirajući na tablice zakona, ali sa tehnološkim preokretom. U vreme produkcije ovog kratkog filma, društvene mreže nisu ni postojale pa sam zato govorio o televiziji. Prolaskom godina shvatio sam da ulazak u digitalnu eru nije daleko od onog što se već dogodilo sa apsolutnom i paternalističkom istinom mas medija, posebno televizije. Ali mi se čini da je zbrka još veća i totalno van kontrole, ne zato jer je iza dezinformacija veliko tržište, već zato što ljudi više ne čine ni najmanji napor da bi potvrdili verdostojnost onoga što čitaju ili izvora koji to prenose, tako da sada možeš da veruješ u ono što želiš i zatvorenih očiju, a algoritmi tvog digitalnog profila će iznova potvrditi da je baš to ona prava istina.

Nafta. Plastika. Dim. Zagađenje je tema četvrtog dela. Planeta plaća cenu svog „napretka“?

Definitivno. Ugroženost našeg životnog okruženja je posledica naše evolucije. Mi funkcionišemo kao virus na planeti: naš cilj je da se umnožimo, a za to je potrebno da iscrpimo naše resurse i da generišemo nove da bi se novonastali organizmi ojačali i opstali na planeti kada nas više ne bude. Mislim da je fascinantno obilje analogija između mikro i makro u odnosima prema organizmima koji koegzistiraju na ovoj planeti. To što se događa našem organizmu na ćelijskom nivou kad smo bolesni, ista je stvar kao ovo što se se događa Zemlji kada gledamo efekte našeg progresa. Uveren sam da još nismo platili dovoljno. Zemlja će se oporaviti, možda i dok smo mi na njoj, ali planeta ne mari da li smo tu ili ne. Poenta je da ćemo, pre ili kasnije, ako ne učinimo zaista dubinsku promenu, prevashodno u kolektivnom mišljenju, platiti visoku cenu za beskrajna leta i divlje promene vremena. Ali ćemo makar svi lepo pocrneti.

Ekstrateresrijanac koji u petom delu dolazi u miroljubivu istraživačku misiju na Zemlju biva uvučen u halucinantan, zastrašujući vrtlog rata. Nameće se utisak da je tehnološki napredak civilizacije zapravo samo unapređenje tehnologije ratovanja?

Ironija je to da je kroz celu istoriju ogromna većina tehnoloških dostignuća nastajala zbog vojnih potreba. Ratovi su poligoni za njihova isprobavanja, i na samo na nivou oružja, već tehnologije generalno. Šokantna je spoznaja o tome koliki broj izuma za dnevnu upotrebu potiče iz vojnih umova, koji su, jednom odbačeni iz vojne upotrebe iz bilo kog razloga, postali deo civilnog života stotine miliona ljudi. Mi smo mala bića sa velikim kapacitetom za destrukciju onoga što predstavlja opasnost, jedini je problem što smo ta pretnja mi sami! Ratovi su naša iracionalnost broj jedan. U ovoj epizodi zanimala me je ideja o zamci vremena koje odražava prekretnice u modernoj istoriji viđenoj kroz tehnološki razvoj ratovanja, a da u tu zamku upadne siroti, nevini vanzemaljac koji je hteo samo da ubere cveće ili uhvati leptira.


Bendito Machine VI

U šestom delu Bendito Machine serijala prepoznajemo elemente koji su aluzija na Kjubrikovu ’Odiseju u svemiru 2001’. Ovde je monolit black screen koji menja našu vrstu u antropološkom smislu. Tematski, Bendito Machine je zaokružen? Koji je vaš sledeći projekat?

„Odiseja“ јe jedan od mojih omiljenih filmova i posle ponovnog gledanja, shvatio sam da je potencijalni proročki odgovor na misteriozni monolit – u džepovima naših sopstvenih pantalona. Želeo sam da istražim i iskoristim tu ideju naše tehnološke sadašnjosti i neizvesnost naše budućnosti kroz jednu nemoguću priču, ali prepunu ovovremenih sastojaka. Trenutno, Bendito Machine se sastoji od šest epizoda, ali ne bih mogao da tvrdim da bih u budućnosti mogao da razvijem drugu sezonu ili možda još par kratkih filmova, stvarno nisam siguran u to. Svakako, materijala ne nedostaje, ali sam u međuvremenu završio scenario i moj novi kratki film je u početnoj fazi razvoja. To je projekat koji je mutirao u mojoj fioci tokom više godina, naslov je „Mis Univerzum“, ali nije o lepim devojkama.




 
 
Dom kulture Čačak

Trg narodnog ustanka 2
32000 Čačak
Telefon: ++381 32 325 073
Faks: ++381 32 325 073
E-adresa: dk@domkulturecacak.org

Festival

Trg narodnog ustanka 2
32000 Čačak
Telefon: ++381 32 341 068
Faks: ++381 32 325 073
E-adresa: office@animanima.org

Pratite nas
Facebook Vimeo Instagram ISSUU
Copyright © 2018 Animanima Festival All rights reserved