Od mita do burleske

NOVI SRPSKI ANIMIRANI FILM

Trajanje

72:00

OD MITA DO BURLESKE: NOVI SRPSKI ANIMIRANI FILM

Ako je suditi po fimovima u ovom izboru, aktuelni trenutak srpske animacije je živopisan i nadasve privlačan mozaik ideja, estetičkih i poetičkih pristupa, iza kojih stoje autori različitih generacija. Uz dragocenu podršku Filmskog centra Srbije dobili smo još nekoliko sjajnih naslova koje očekuje uzbudljiv festivalski život.
Narodna priča Đevojka brža od konja poslužila je kao predložak za scenario filma Trkija Marije Vulić. Hirovita vila izaziva prosce na trku, ona na svojim nogama, oni na konjima. Ko pre do zlatne jabuke, a koji je pretekne, biće joj muž; sukob ženskog i muškog principa večna je tema, kao i neizvesna potraga za lepotom, koju simbolički potvrđuje zagonento iščeznuće nesuđene neveste na kraju. Marija Vulić dinamičnu fabulu umešno vizuelizuje fascinantnom animacijom starinskih upotrebnih predmeta (pegla na žar, vretena, preslice) i vezom, uprizorujući dramatične scene na pozadinama od ručno rađenih tkanina. Iz ovog animiranog univerzuma zrači ženska rafiniranost, tankoćutnost i odvažnost.
Glavni junak filma Hronika jednog putovanja Stevana Živkova zaglavljen je na opskurnoj železničkoj stanici usred ničega. Vozovi retko prolaze, a ako i naiđu, on iz raznih razloga ne uspeva da se ukrca. Kao igračka u nečijim rukama, njegova sudbina sve manje zavisi od njegove volje. U prvom delu fima, Živkov se opredelio za čist, linearan crtež, lišavajući se boje u korist sugestivnog kjaroskura koji dodatno akcentuje snažnu, narastajuću napetost iako sve liči na burlesku. U drugom delu, scena u staničnom bircuzu je u koloru, na delu je brehtijanska karnevalizacija: glavnom junaku treba odagnati crne misli, jer voz koji možda više nikada neće doći postaje simbol začaranog kruga, a Hronika jednog putovanja gorko-ironična pripovest o dubokoj egzistencijalnoj krizi.

Mina Cvetinović, ekspert za specijalne efekte i kompujtersku grafiku, ovog puta je svoj rediteljski fokus usmerila na animaciju lutaka. Handmade je priča o simpatičnoj starici, vlasnici male prodavice kožne galanterije u koju mušterije ulaze, ali neke više nikad ne izađu iz nje. Kao i u antologijskom filmu Sylvaina Chometa Starica i golubovi (La vieille dame et les pigeons, 1997), kontrast između krhke stare dame i njenih neočekivanih nepočinstava nedvosmisleno upućuju na žanrovske matrice crne komedije i horora u službi efektne fabule.
Prepoznatljiv vizuelni izraz animatora Vuka Palibrka crpi energiju iz samog bića animacije, odnosno transformacije kao estetičkog oblikovnog principa. U Dnevniku od blata, ulančavanjem gegova nastalih kao posledica slobodnog asociranja, ova anarhoidnost, to jest nepredvidljiv odnos sadržaja i forme, jasno je vidljiva. Bizarno i groteskno vrhune u trenucima kada ispovedna forma intimnog dnevnika otklizava u opscenost; poetika preterivanja i iščašen humor zaošijani fluidnom animacijom čine Dnevnik od blata svojevrsnim autorovim ludičkim manifestom.
Svetlosti i senke Rastka Ćirića, motivska je stilizacija legende o čoveku koji je zbog žudnje za neograničenim znanjem i ovozemaljskim moćima dušu prodao đavolu, a interpretativni nivo filma bazira se na pozorištu senki. Iz ove dve premise jasan je Ćirićev dinamičan i aktivan odnos prema književnoj (J. F. Goethe) i filmskoj (Lotte Reininger) tradiciji. Autorska nadgradnja motiva očita je u smeloj, igrivoj ideji o rukama koje su u ovom crtanofilmskom komadu dramatis personae. Štaviše, rukama iste osobe, anonimnog izvođača teatra senki, gde je desnoj ruci dodeljena uloga Fausta, a levoj Nečastivog. Njihove senke izvode složenu predstavu o neumerenosti želje i posledičnom moralnom posrnuću. Ćirićev likovni jezik u filmu Svetlosti i senke, karakterisitičan za njegov ilustratorski rad, izdašno doprinosi svežini i sugestivnosti vizuelne naracije.

Nebojša Petrović